Zalivanje travnjaka

Travnjake možemo zalivati na dva načina:
1. Mobilnim sistemima, koje uglavnom čine baštenska creva (sa ili bez motalice) i različiti tipovi rasprskivača.

Prednosti ovih sistema su: jednostavnost, jeftini su i pristupačni.
Nedostaci:
- česta premeštanja rasprskivača, postavljanja i uklanjanja baštenskog creva (npr. zbopg košenja travnjaka) dovode do oštećenja i lomova delova sistema.
- zbog nepreciznih premeštanja rasprskivaća neujednaćeno je i zalivanje.
- veliki gubici vode na isparavanje, jer se ovi sistemi uglavnom koriste u ranim većernjim satima kada je temperatura vazduha jos uvek relativno visoka.
2. Stacionarnim sistemima (ukopani, fiksni):
Prednosti:
- razvodni cevovod je ukopan, nema premeštanja, neometa održavanje travnjaka
- rasprskivači su ukopani u rasporedu koji obezbeđuje ravnomerno zalivanje celokupne površine
- automatsko upravljanje smanjuje gubitke na isparavanje (sistem radi u kasnim noćnim satima).
Nedostatci: – složeni sistemi sa mnogo elemenata – neophodno kopanje travnjaka – skuplji od mobilnih sistema.
Ipak,
- ako su rasprskivači propisno raspoređeni, obezbeđuju 100% pokrivenost zalivne površine kišom,
- ako su cevi za napajanje rasprskivača vodom ukopane u zemlju, eliminisali smo komplikacije sa stalnim razvlačenjem i skupljanjem creva,
- ako se odlučimo za automatsko upravljanje režimom navodnjavanja, travnjak će biti uredno zaliven čak i dok ste vi na godišnjem odmoru.
Osnovni elementi svakog stacionarnog sistema za navodnjavanje:
1. VODOZAHVAT – mesto iz koga obezbeđujemo vodu za navodnjavanje. Do sada smo se uspešno okušali u projektovanju i opremanju svih tipova vodozahvata, i to:
1.1. vodovodna mreža, za koju najčešće nije potrebno posebno opremanje jer koristimo raspoloživi pritisak i količinu vode iz gradske mreže.
1.2. bunari – bušeni ili kopani (široki) opremljeni odgovarajućim pumpama (dubinskim bunarskim, horizontalnim ili vertikalnim centrifugalnim).
1.3. vodotokovi – reke, kanali i slično opremljeni odgovarajućim pumpama.
1.4. rezevoari, kaptaže i slično sa odgovarajućom pripadajućom opremom.
2. RAZVODNA MREŽA – predstavlja vezu između rasprskivača i izvora vode za navodnjavanje. To je najčešće, polietilenski cevovod čiji se prečnik dimenzioniše u skladu sa ulaznim parametrima, a postavlja se u iskopani rov dubine oko 0,4 m. Sa rasprskivačima i ostalim elementima sistema se povezuje posebnim, takođe plastičnim, spojnicama.
Polipropilenski cevovodi se, takođe, mogu koristiti za razvodnu mrežu, ali su znatno skuplji i u hidrauličkom smislu nepovoljniji.
3. RASPRSKIVAČI – tipa pop up, koji su celom svojom dužinom ukopani u zemlju, tako da se, dok sistem ’’miruje’’ ne vide, što znači da ne ometaju ni košenje trave, a ni bilo koje druge aktivnosti na travnjaku. Aktiviraju se, ’’izlaze’’ iz zemlje, pod pritiskom vode, zalivaju, a u kuićište ih vraća opruga( prethodno sabijena pritiskom vode), u trenutku kada se dovod vode prekine ventilom.
Postoje dve osnovne verzije pop up rasprskivača: sprej i rotor, koji se razlikuju u načinu distribucije vode i dometu, tj. veličini površine koju zalivaju, a time i po količini i pritisku vode koji je potreban za njihov projektovani rad.
4. AUTOMATSKO UPRAVLJANJE – je suština ovakvog načina zalivanja zelenih površina. Nije neophodno, moguće su i varijante sa ručnim ili ’’poluautomatskim’’ startovanjem sistema, koje su, naravno, jeftinije, ali ugrožavaju smisao koncepta stacionarne mreže.
Sistem automatskog upravljanja čine: elektromagnetni ventili, koje otvara naizmenična struja od 24V, upućena sa kontrolera u vreme koje smo mi zadali kao ’’startno’’, a zatvara, prestanak napajanja istom strujom, po isteku vremena, koje smo mi na kontroleru označili kao ’’radno’’. Kontroler, uređaj sa satnim mehanizmom, koji se programira po utvrđenoj proceduri obezbeđuje potrebni režim navodnjavanja. Postoji više tipova kontrolera i režima navodnjavanja za koje mogu da se programiraju.
Senzor za kišu, koji se postavlja na karakteristično mesto (najčešće na krov ili slično mesto izloženo padavinama, ali i suncu) da bi registrovao padavine. Ako količina registrovanih padavina prelazi zadatu donju granicu, na pr. 3 mm/m2, kontroler neće uključivati ventile, neće zaivati, sve dok se senzor ne ’’osuši’’. Sve padavine manje od zadate donje granice za senzor nisu merodavne i zalivanje se ne prekida.
Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu Iring62 je pored postavljanja stacionarnih sistema za navodnjavnje na travnjacima u formiranju, specijalizovao tehniku postavljanja sistema na već formiranim travnjacima i to tako da nema trajnih oštećenja na travnjaku, a trase rovova se uočavaju maksimalno 15-tak dana.